SPAM (Junk mail)
ŠTA JE SPAM
Spam je svaka poruka (email, news, ICQ i ostalo) koju primalac nije tražio, koju nije želio da dobije ili ako se on izjasni da se radi o takvom slučaju.
- pod "nije tražio" smatra se da se korisnik nije direktno izjasnio da od nekog konkretnog pošiljaoca dobije određeni email
- pod "nije želio" smatra se da primalac nije zainteresovan za informaciju koju je dobio putem email-a
- pod "izjasni" smatra se da se korisnik direktno izjasni da određeni mail nije tražio i da nije želio da ga dobije
Samo ako su ova tri uslova ispunjena, poruka jeste spam.
ŠTA NE ODREĐUJE SPAM
- komercijalni karakter poruke: ako poruka sadrži reklamu, poslovnu ponudu, ili neku drugu poslovnu informaciju, ona ne mora da bude spam. Vrlo često poruke koje nemaju nikakav komercijalan karakter spadaju u spam. Mnogo češće spam sadrži komercijalnu ponudu.
- poruka koja je očigledan direktni marketing. Direktni marketing je sasvim legalan način promocije. Vrlo je česta pojava da oni koji vrše direktan marketing u stvari šalju spam, pa je stoga direktni marketing poistovećen sa samim spamom iako to nije tačno.
Spameri do e-mail adresa korisnika dolaze relativno lako.
Kao prvo, kolekcije koje sadrže milione e-mail adresa mogu se kupiti na nelegalnom tržištu. Uz njih obično kupac dobija i uputstva kako da spamuje i programe koji im to olakšavaju. Email adrese se u ove kolekcije unose posebnim programima koji pregledaju news (javne newsgrupe) ili WEB te jednostavno prepisuju sve adrese koje u njima nađu. Često spiskovi korisnika mail lista bivaju ukradeni i uključeni u ove spamerske kolekcije. Nerjetko, postavljaju se "zamke" koje naizgled nude nešto atraktivno pozivajući korisnike da pošalju email kako bi dobili detaljnije informacije. Međutim s druge strane se nalazi program koji adresu naivnog korisnika automaski uključuje u kolekciju. Međutim, do popiličnog broja e-mail adresa može se doći i prostom pretragom na popularnim internet pretraživačima.
Kako da izbjegnete slanje spama?
Nije to tako teško. Vodite računa o slijedećem:
• Nikada nemojte slati poruke nepoznatim osobama osim ako imate vrlo jak razlog.
• Nikada nemojte slati poruke velikom broju nepoznatih osoba ma kako jak razlog da imate. Ako želite da veliki broj ljudi obavjestite o nečem što smatrate važnim, koristite servise za masovnu komunikaciju kao što su web i news, a ne email. Nemojte misliti da će se korisnici obradovati vašoj poruci samo zato što to što nudite svakome treba. Naprotiv. Najveći broj korisnika će vas prijaviti admisitratoru čak i ako ih vaša poruka interesuje. Znajte, nema tog razloga koji će vas opravdati kada nekome pošaljete neželjeni e-mail a pogotovo ne ako ga pošaljete na mnogo adresa. Čak ni hitna potreba za nekim ljekom ne opravdava spam.
• Nemojte slati istu poruku na mnogo adresa vama poznatih ljudi osim ako se niste prije toga sa njima dogovorili da tako radite. Lako vam se može desiti da zbog sličnog postupka ostanete bez nekog od poznanika ili čak prijatelja.
• Ako dobijete poruku u kojoj vas uvjeravaju da će vas pratiti nesreća (čak i sa smrtnim ishodom) ako istu ne pošaljete na 20, ili bilo koji drugi broj, email adresa, nemojte je poslati. To se neko igra sa vašim sujeverjem a cilj mu je da što više optereti mrežu.
• Ako dobijete poruku sa važnim obaveštenjem (o nekakvom virusu, humanitarnoj akciji ili sličnom) s napomenom da je pošaljete na što više adresa pozivajući se najčešće na vašu humanost i kolegijalnost, ne nasjedajte. Ovo je takođe laž sa ciljem da se optereti mreža. Po pravilu, u ovakvim porukama od vas traže da iz nje ne brišete ništa, nego da je u cjelini šaljete drugima.
• Ako dobijete poruku sa obavještenjem da će taj i taj uplatiti humanitarnu pomoć nekome za svaku kopiju te poruke koju bilo ko na internetu pošalje, te vas poziva da je pošaljete na što više adresa - nemojte to učiniti. Naprosto, ne poštoji način ne samo da se prebroje nego da se uopšte prati kretanje takvih poruka kroz Internet. Prosto rečeno, lažu. Cilj im je da koristeći naivnost ljudi što više opterete mrežu.
Šta da radim kad dobijem spam poruku?
Najvažnije je da znate šta ne treba da uradite: nemojte nikako odgovarati na spam. Evo zašto. Adresa pošiljaoca spam poruke može da ima sledeću svrhu:
• Najčešće, to je lažna adresa koja u stvari ne postoji i navedena je da zavara trag. Slanje odgovora završiće tako što ćete od nekog mail servera na Internetu dobiti poruku o grešci, odnosno obaveštenje da korisnik ne postoji. Time će vam trošak i maltretiranje samo biti veći.
• Vrlo čest slučaj je da adresa na koju biste poslali odgovor postoji, međutim na njoj je instaliran program koji čeka da odgovorite, i time vas ubacuje u specijalnu listu provjerenih email adresa kojima je cjena na crnom tržištu viša nego onima koje su tek tako pokupljene iz news-a ili sa WEB-a.Tom potvrdom da je vaša adresa ispravna i u upotrebi samo ćete navući još više spamera.
• Često se dešava da osoba koja vam je poslala spam postoji (ovo se lako može zaključiti i iz samog sadržaja spam poruke, često se odmah vide nespretni pokušaji prikrivanja identiteta ili ih i nema). Tada se radi o nekom naivnom spameru, jednom od onih o kojima smo već govorili, koji i ne zna šta je spam. Ako baš volite, s njim se možete i upustiti u diskusiju, mada znajte da to ume da bude vrlo mučno. Iskustvo govori da ako je neko dovoljno zatucan da pravi spam, teško mu je objasniti zašto to ne treba da radi (čast izuzecima). Najbolje je da i njemu ne odgovarate na poruku.
Prije samo godinu dana, procenat SPAM poruka od svih vrsta poruka je činio 8%. Prema poslednjim istraživanjima, danas SPAM čini cak 70% svih poruka. Porast SPAM-a je usljedio kao vid jeftinog i pristupačnog oglašavanja relativno mladih i malih firmi ili novih servisa kako bi privukli nove klijente.
Kako provjeriti da li je neki domen na crnoj listi?
Ako želite da provjerite da li je neki domen na nekoj crnoj listi provajdera i drugih organizacija koje se bore protiv SPAM-a posjetite http://rbls.org/ i upišite IP adresu servera sa kojeg Vam je stigla SPAM poruka.
Kome i kako prijaviti SPAM?
Ukoliko želite da se obratite direktno administratorima domena sa kojeg je email potekao, a ne znate na koju adresu, posjetite stranicu http://www.abuse.net/lookup.phtml, upišite ime domena i trebalo bi da dobijete adresu na koju možete prijaviti bilo kakvu vrstu zloupotrebe.
Moze li se SPAM automatski detektovati?
Da, moze. BIHNET serveri koriste napredne antispam tehnike. Na zalost, ove automatske antispam tehnike nisu 100% pouzdane. Jedan vrlo mali broj e-mail poruka će biti oznacen kao SPAM, iako to nije (pogrešne pozitivne detekcije). Također, jedan dio spam poruka će proći nedetektovan.
Kako BIHNET označava SPAM?
Naslov svake poruke koju BIHNET-ov sistem detektuje kao SPAM će biti promijenjen da počinje s oznakom '***SPAM***'. Takve poruke se neće prikazivati u vašem inboxu nego će otići u poseban SPAM direktorij. SPAM direktorij vam je dostupan samo preko IMAP i HTTP protokola. Ukoliko koristite POP3 protokol preporučljivo je da povremeno provjerite da li je neka poruka greškom zalutala u SPAM direktorij.
Obavještenje o dodatnoj zaštiti korisnika od spam e-mail poruka (UCE)
Pored svih mjera zaštite korisnika od e-mail poruka koje imaju karakter neželjenih, spam poruka (UCE - Unsolicited Commercial E-mail), neke IP adrese korisnika BIHnet mreže dospijevaju na javno objavljene liste, etiketirane kao adrese sa kojih se šalje ogroman broj e-mail poruka, kao što je prikazano na Internet stranici:
http://www.uceprotect.net/en/rblcheck.php
Kao jedan od načina zaštite od spam poruka, veliki E-mail serveri na Internetu blokiraju čitave opsege IP adresa za E-mail saobraćaj, bilo da su one statičke ili dinamičke.
Da ne bi došlo do blokiranja e-mail saobraćaja sa IP adresa registrovanih na BIHnet mrežu i za adrese ostalih korisnika, molimo korisnike da svoje računarske resurse provjere i „očiste“ od malicioznih softvera koji generišu ovaj saobraćaj (kada se on generiše nesvjesno), jer ćemo biti prisiljeni zbog zaštite čitavog adresnog područja blokirati njihove portove za E-mail.
Ovakva i slična ponašanja su u suprotnosti sa Ugovorom o pružanju usluga, te sljedećim dokumentima:
Principi i pravila ponašanja za korisnike servisa na BIHnetu-u:
http://www.bhtelecom.ba/uputstva_pravila.html
Uslovi za pružanje telekomunikacionih usluga:
http://www.bhtelecom.ba/1264.html
tj. članovima 48 i 49 Uslova za pružanje telekomunikacionih usluga koji tretiraju zloupotrebu:
http://www.bhtelecom.ba/3664.html
Konačno, ukoliko se uoči da se generisanje ovakvog saobraćaja nastavlja, to će se smatrati zloupotrebom telekomunikacionog sistema i postupiti na predviđen način.
